Dobrodošli za trpezu Banata

Zrenjanin, nekadašnji Veliki Bečkerek, nalazi se u srcu Banata – ravničarskog kraja oblikovanog Begejom, ritovima, zemljoradnjom i dugim životom različitih naroda na istom prostoru.

Kao važan grad starog Banata i nekadašnji centar Torontalske županije, Veliki Bečkerek je bio mesto trgovine, zanata, poljoprivrede i susreta različitih kultura. Srpski, nemački, mađarski, rumunski, slovački i drugi srednjoevropski uticaji ostavili su trag i u kuhinji ovog kraja.

Hrana u Zrenjaninu nikada nije bila samo obrok. Ona je deo nedeljnog ručka, slavskog stola, svinjokolja, vašara, okupljanja u dvorištu i dugih razgovora za stolom.

Ukus starog Bečkereka: supa, rinflajš i paprikaš

Ako postoji obrok koji najbolje opisuje zrenjaninski kraj, onda je to banatski nedeljni ručak. Počinje domaćom kokošjom supom, kuvanom polako, sa rezancima ili griz-knedlama, tako da cela kuća zamiriše još pre podneva.

Posle supe dolazi rinflajš – kuvano meso iz supe, najčešće sa krompirom i povrćem, uz sos od rena, paradajza, mirođije ili višanja. 

Paprikaš zauzima posebno mesto. Priprema se od piletine, svinjetine ili divljači, sa dosta luka i mlevene paprike, a kuva se polako, dok meso ne omekša, a saft ne postane gust i pun ukusa. 

Testa, krompir i jela „na suvo“

Banat je ravničarski i ratarski kraj, pa nije čudo što su jela od testa dugo bila osnova svakodnevne ishrane. U kućama su se često pravili domaći rezanci, flekice, valjušci, šufnudle, tašci i knedle.

Zrenjaninski kraj je imao i snažnu mlinarsku i prehrambenu tradiciju. Zato se u lokalnoj kuhinji toliko oseća važnost testa: od rezanaca u supi, preko nasuva, do štrudli i kolača.

Jedno od najpoznatijih jela je nasuvo sa krompirom, poznato i kao grenadir marš. Pravi se od testenine, krompira, luka i paprike. 

Tu su i ćušpajzi – variva od krompira, šargarepe, bundeve ili drugog povrća, koja su se služila uz meso ili kao obrok sama za sebe. Uz sve to išla je zimnica: kiseli kupus, turšija, pečena paprika i ajvar .

Slatki banatski sto

Banatski slatkiši su najčešće pravljeni od onoga što se imalo u kući.

Štrudle sa makom, orasima, rogačem ili višnjama nezaobilazne su na banatskoj trpezi. U njima se prepoznaje srednjoevropsko nasleđe, ali i navika banatskih domaćica da od jednostavnog testa i dobrog nadeva naprave kolač koji se pamti.

Tu su i gomboce, knedle sa šljivama uvaljane u prezle i šećer, kao i tašci punjeni pekmezom .

U ovom kraju se rado prave i lenja pita, krofne, šnenokle, gibančice i kolači od bundeve. Slatki kraj obroka u Banatu nije samo desert, već znak da se za stolom ostaje još malo.

Čime se nazdravlja: pivo, rakija i banatsko druženje

Zrenjanin ima posebno mesto na gastronomskoj mapi Srbije i zbog piva. Pivarska tradicija grada počinje još u XVIII veku, kada je u tadašnjem Velikom Bečkereku osnovana pivara. Kasnije je njen razvoj obeležio Lazar Dunđerski, jedan od najpoznatijih vojvođanskih veleposednika i industrijalaca.

Uz snažna banatska jela pivo prirodno pripada lokalnoj trpezi.

Često se nazdravlja i rakijom –šljivovicom, kajsijevačom ili dunjevačom. 

U Zrenjaninu se ne nazdravlja samo piću, već i društvu, gostima i običaju da se hrana deli. Jer u Banatu se za sto ne seda na brzinu – za stolom se priča, pamti i ostaje.

Pogledaj restorane koji čuvaju tradiciju u Zrenjaninu

Istraži gde se ovi ukusi i danas služe – od porodičnih kafana do mesta koja čuvaju duh starog Banata. Pogledajte gde jesti najbolju tradicionalnu hranu u Zrenjaninu.

Pogledaj restorane