Restoran Za moju dušu

Od hrane smo probali odličnu teleću čorbu, punjenu vešalicu u maramici i zanimljivu piletinu sa bademima, u sosu od spanaća, posluženu sa testeninom. Porcije su izdašne, a kolega koji je naručio svinjsko meso bio je oduševljen kvalitetom mesa. Sve je bilo lepo servirano, u zemljanim posudama.

Dogovorili smo se da ćemo sledeći put probati domaći pasulj sa rebrima, a na preporuku konobara moramo doći i na domaće sarmice. Dakle, i ljubitelji domaće kuhinje „na kašiku“ ovde imaju šta da probaju.

Lokal izgleda kao pravi srpski tradicionalni restoran. Drvo, zemljane boje, kamen i karirani stolnjaci daju prostoru posebnu toplinu. Stolovi su lepo raspoređeni, nije prenatrpano, a prostorom dominira drveni šank sa desne strane.

Napolju se nalazi mala bašta koja možda nema idealan pogled, jer gleda na parking, ali leti svakako znači kada je prijatnije sedeti napolju nego unutra. Poseban detalj je zid sa likom Tome Zdravkovića i lepom porukom o tome da je u kafani najvažnije s kim provodite vreme.

Ovo nije veliki lokal, pa samim tim nema ni mnogo osoblja. Primetili smo da ima dosta dostava, a osoblje je vrlo dobro koordinisalo preuzimanje hrane. Videlo se da je atmosfera u restoranu opuštena i vesela, kao i da se ovde ne ide na kvantitet, već na kvalitet.

Hrana je sveža, a cirkulacija ljudi koju smo zatekli pokazuje da je ovo pravo lokalno mesto gde ljudi dolaze i sa posla, i sa prijateljima, da pojedu dobru kuvanu hranu, ali i specijalitete sa roštilja.